Ja bih reakciju predstavio kao….

Cu(OH)2  +  4 NH3 —-> Cu(NH3)4(2+)  +  2 OH-

196 mg Cu(OH)2 je 0.002 mola….znaci, treba nam prema reakciji 4 puta vise NH3…tj 0.008 mola NH3 ili 179.2 cm3 jer je  1 mol NH3 pri normalnim uslovima 22.4 dm3

Ako bas hocemo da predstavimo hemijsku reakciju sto blize realnosti…trebali bi predstavljati Cu2+ ion, u stvari, kao kompleks…uglavnom sa koordinacionim brojem 6…gde je voda “slabi” ligand, a NH3 mnogo bolji…tako da ce, ako postoji prilika, Cu2+ vrlo rado da zameni H2O ligande sa NH3…tako da imamo Cu(NH3)4(H2O)2(2+)

Cu(OH)2 je veoma nerastvorljiv…ali kad dodamo NH3…stvari postaju mnogo povoljnije za rastvaranje i treba NH3 dodati u visku da “poguramo” rastvorljivost…

Sa gledista stehiometrije i generalno racuna mogli bi napisati OH- i ostatak bakarnog  pozitivnog jona zajedno.

Medjutim, kada pisemo hemijske reakcije gledamo da se priblizimo realnosti sto vise. Kako je u zadatku rec o vodenom rastvoru moramo misliti o disocijaciji jona koja se desava, sto ce reci, tada imamo jone koji slobodno “plivaju” okolo.

E sad, kad ne bi bilo vode…sigurno da bi svi joni bili zajedno, ali ne kao rastvor nego kao cvrsta supstanca.

Mogli bi da se zapitamo…zasto uopste pisemo reakcije u jonskom obliku?

Pisemo, jer nam tacnije “govore” sta se desava…ako gledamo epruvetu sa reakcijom iz zadataka…vidimo da cvrsti svetlo-plavi Ca(OH)2 “nestaje” i pretvara se u “prozirni” tamno-plavi rastvor…

Setimo se samo kuhinjske soli NaCl….beli kristali u vodi “nestaju” kao prozirni joni…Ako imamo neku reakciju u kojoj nastaje NaCl i ako se to desava u vodenom mediju…sigurno da je tacnije napisati Na+ i Cl- odvojeno…nego zajedno NaCl…ali u stehiometrijskom racunu necemo pogresiti ako napisemo i NaCl…