[Predrag M]

Ovome bi mogli da dodamo i izomere koji imaju OH grupu na nekom ugljeniku koji grade dvostruku vezu , recimo , 1-buten-2-ol

[Predrag M]

Pogledaj ovaj odgovor za broj izomera  za C4H8O

 

https://chemistry.stackexchange.com/questions/127138/number-of-possible-isomers-including-optical-geometric-ones-with-c4h8o-molecul

 

E sad, ni sam nisdam siguran sta su trazili u tvojoj skoli. Od butanala saznajemo da je formula C4H8O i sad od toga mozemo napraviti mnogo izomera. Odbacimo, recimo, stereoizomere, odbacimo etre, odbacimo recimo triciklicne…pa sta ostane.

 

[Predrag M]

Mislim da je ovde rec o butanolu (alkohol), a ne butanalu (aldehid).

Ja bih rekao 4 izomera.

2 izomera na obicnom,normalnom, butanolu….butan-1-ol i butan-2-ol

Takodje 2 izomera ako posmatramo “ragranati” butanol…na bazi 2-metil-propanola. jedan je 2-metil-2-propanol a drugi je 2-metil-1-propanol

[Predrag M]

Ukupna masa rastvora ce biti 107 g.

Na osnovu hemijske reakcije 7g CaO ce napraviti 9.2g Ca(OH)2.

Tih 9.2g Ca(OH) se nalazi u 107g rastvora, znaci maseni udeo (u procentima) ce biti 8.6%

Moguce je da si bila u nedoumici oko vode jer se trosi u reakciji. Ali obrati paznju da nas interesuje masa rastvora (ne vode) i masa Ca(OH)2, a ona je 107g (pod uslovom da nista nije isparilo iz case).

 

[Predrag M]

Sta ostaje?

U toku elektrolize se izdvaja H2 i O2, koji poticu od vode.

Znaci, kako elektroliza napreduje imacemo sve manje i manje vode u casi u kojoj vrsimo elektrolizu.

Na2SO4 ce biti u formi jona…znaci Na+ i  SO4(2-) i oni se nece menjati jer elektroliza favorizuje reakciju sa jonima H+ i OH- (koji poticu od vode).

Kako se kolicina vode smanjuje tokom elektrolize, taj rastvor Na2SO4 ce biti koncentrovaniji.

Zasto uopste dodajemo Na2SO4….iz razloga elektricne provodljivosti. Voda je slab provodnik (u cistoj vodi ima vrlo malo H+ i OH- jona) tako da poboljsamo provodljivost dodajemo Na+ i SO4(2-) jone.

Kako mozemo  znati da li ce, recimo, na katodi (-) da reaguju joni  Na+ ili H+, koji konkurisu jedni drugima? Gledamo u naponski niz…vidimo da je za Na+ taj potencijal znatno negativniji od vodonika (-2.7 u poredjenju sa 0 0) i naravno izdvaja se H2, a ne Na.

[Predrag M]

Ja sam nasao 7 izomera.

1,1 dihloropropen

1,2 dihloropropen

1,3 dihloropropen

2,3 dihloropropen

3,3 dihloropropen

i dva ciklicna koja takodje spadaju u alifaticne

1,1 dihlorociklopropan

1,2 dihlorociklopropan

 

[Predrag M]

U ovom zadatku je najvaznija informacija da treba da izdvojimo 1.6g S

To izdvajanje ide prema hemijskoj reakciji:

K2Cr2O7 + 3(NH4)2S + 7H2O ——-> 3S   +  2Cr(OH)3  +  6NH4OH  +  2KOH

Da bi dobili 3 mola S treba nam 1 mol K2Cr2O7…tako kaze reakcija.

Sta ako nismo u stanju da napisemo reakciju?

Mozemo da se posluzimo logikom oksido-redukcija. Neko daje elektrone, a neko uzima .

Sumpor u sulfidu S moze da da 2 elektrona i da predje u elementrani S (znaci on se oksiduje), te elektrone moze da primi Cr iz dihromata, koji se redukuje jer iz 6+ ce na kraju preci u 3+ stanje.. U toj oksidoredukcijskoj igri 2 atoma Cr idu na 3 atoma S ili 2 mola Cr ide na 3 mola S. Kako u jednom molu K2Cr2O7 ima 2 mola Cr mozemo da zakljucimo da ce jedan mol K2Cr2O7 da napravi 3 mola S.I to je u stvari isti zakljucak kao sto nam govori hemijska reakcija.

1.6g S je, kad to pretvorimo u molove 0.05 mola S

Za 3 mola S treba nam 1 mol K2Cr2O7, a za 0.05 molova S ce trebati proporcionalno 0.01667 mol K2Cr2O7

Tih 0.01667 mola K2Cr2O7 ce se nalaziti u 100 cm3, tako nam diktiraju iz zadatka, znaci 1000cm3 takvog rastvora bi bilo 0.1667 M …to je koncentracija naseg razblazenog rastvora K2Cr2O7 kojeg moramo napraviti od 1M rastvora.

Ovo je sad prilicno rutinska operacija. Ja ne volim formule ali da ne dangubimo sa duzim racunom posluzicemo se sa C1V1=C2V2

50cm3 x 1M = Xcm3 x 0.1667M

X= 300cm3

znaci treba da dodamo oko 250cm3 vode u onih 50cm3 rastvora i dobicemo 300cm3…i to je resenje.

[Predrag M]

Dobar dan.

U ovom zadatku prvo treba dobro da razmislimo sta znaci  delta(f)H koji smo dobili.

Ta entalpija nastajanja CaO znaci u realnom zivotu da se uzme 1 mol Ca, tj nekih 40g Ca i izreagujemo sa odgovarajucom kolicinom kiseonika 1/2 mola O2 (nekih 16g kiseonika) i dobijemo 56 g CaO. Oslobodi se neka toplota jer je proces egzoterman i to oslobodi se 636.0 kJ toplote.

delta H je naravno negativno zato sto taj izraz delta znaci da proizvod reakcije ima nizu energiju od reaktanata. Po konvenciji egzotermne reakcije imaju negativno to “delta”

Znaci, nasih 4g Ca (deset puta manja kolicina od one koja se koristila za standardnu entalpiju nastajanja) ce proizvesti samo 63.6 kJ toplote (deset puta manje), sto je logicno.

Ako nas neko pita koja je deltaH te reakcije (kada imamo samo 4g Ca on ce napraviti 5.6g CaO) onda bi rekli delta H = -63.6 kJ/(jedna desetina mola CaO). Taj podatak necemo naci u knjigama za entalpije nastajanja jer tamo ne rade sa jednom desetinom mola nego sa jednim molom CaO (56g) i u tom slucaju pisemo delta(f)H = -636.0 kJ/mol.

• This reply was modified 2 months, 1 week ago by Predrag M.

[Predrag M]

Zanimljivo pitanje.

Da bi se dao odgovor najbolje je pogledati trodimenzionalnu molekulu i, eventualno, malo promeniti molekulu da bolje vidimo te polozaje na 1 i 4 cikloheksana.

Recimo da posmatramo 1,4 dimetilheksan…

Ispada da je ekvatorijalni polozaj trans polozaj.

Pogledaj ovu web stranicu…tu mozes cak i da rotiras molekulu tako da se bolje vidi.

https://www.stereoelectronics.org/webSC/SC109.html

 

 

[Predrag M]

2Au3+(aq)+6I−(aq)→2Au(s)+3I2​(s)

Mislim da bi ova reakcija mogla da pokaze da nematalni jon moze da redukuje metalni jon (istina Au zaista ne treba mnogo da predje u metal…)

[Predrag M]

Moram da pogledam sta kaze hemijska literatura o tom pitanju…znam da recimo H2 moze da redukuje metalni jon npr Pd2+ do Pd…

 

[Predrag M]

Dobar dan.

U zadatku se nalazi stamparska greska…Tl(2+) treba da bude Tl(3+).

Treba da resimo E=E(ox) + E(red)…tamo gde dobijemo pozitivan rezultat, ta reakcija je spontana.

Ja sam nasao jedino pod c) pozitivno E = 0.813V

E = 0.277 + 0.536 = 0.813

svi ostali parovi imaju negativan rezultat.

Nisam pisao sve detalje, ako treba mogu…samo napomena , polurekcije koje su date su redukcija…ako nam treba vrednost za oksidaciju onda menjamo znak.

[Predrag M]

Ovde je rec o zadacima koji traze od studenta da pokaze znanje klasifikacija, koje se zasnivaju na nekim parametrima koje je neko nekada zadao.

Zapitaj se zapravo, sta je to, recimo, po klasifikaciji, aerosol ili recimo sta je to pena ili koloidni rastvor.

Zapitaj se kada posmatras neki sistem, sta je disperzioni medijum, cega ima vise i koliko su velike cestice koje su rasprsene.

Ako je gas (recimo vazduh) “glavni” i u njemu su rasprsene cestice velicine od 2.5 do 10 mikrona onda je to aerosol.

Ako je “glavni” medijum tecnost i u njemu su rasprsene  cestice koje su velicine od 1 nm do 1000 nm onda je to koloidni rastvor, kojeg prepoznajemo kada odbija svetlost pod odredjenim uglom.

Stiropor ne moze biti aerosol jer nije “glavni” gas nego je “glavni” medijum cvrsti polimer, a unutar toga polimera imamo gasne mehurice raznih velicina…ali u sustini bi mogli reci da je ocvrsla pena.

Kad vec pominjem penu, recimo pena za brijanje…takodje tu su gasni mehurici rasprseni u nekom medijumu ili kombinaciji vise hemikalija koje su tecne prirode….tu svaki gasni mehuric okruzuje taj tecni ili polutecni materijal.

Kod aerosola svaku cesticu, cvrstu ili tecnu sitnu kapljicu, okruzuje gas koji je “glavni”.

Kod maslaca je “glavna” mast-ulje, a unutar toga su “rasprsene” cestice vode pa je po klasifikaciji emulzija.

Sve u svemu, citavo to imenovanje nije neko znanje hemije i fizike…nesto bolja situacija je sa znanjem od cega se nesto sastoji i koja je velicina cestica…to su eksperimentalni podaci koje je neko vec uradio i ulozen je neki trud i rad…i onda mi saznamo za to iz neke knjige ili na Internetu….ili redje…sami to radimo u laboratoriju.  Kad znamo od cega se nesto sastoji i koje su velicine cestice onda mozemo da primenimo “klasifikaciju”.

 

 

 

 

[Predrag M]

Ja bih rekao da N-metil-anilin nastaje u reakciji anilina sa metanolom, takodje i u reakciji sa metil-jodidom.

Nitritna kiselina i nitrometan bi dali diazonijum soli, a metil-nitril verovatno ne reaguje uopste.

 

[Predrag M]

Ovde treba naci masu jednog mola jedinjenja CF2X2…

Dali su neke podatke u vezi sa O2.

Jedan mol kiseonika pri normalnim uslovima zauzima zapreminu 22.4 dm3 i ima masu 32g.

Sad su nam rekli, na isti nacin, da gledamo jedan mol naseg jedinjenja i pri normalnim uslovima, znaci 22.4dm3, ovoga puta ima masu 3.778  puta vecu od O2…drugim recima 3.778×32=120.9g

Gustina gasa je masa u nekoj zapremini….mi smo fiksirali zapreminu na 22.4dm3…za kiseonik znamo da je masa 32g..a za nepoznato jedinjenje adekvatno povecanju gustine (ili mase gasa u datoj zapremini) to je vece..3.778 puta

Zakljucujemo, da je masa jednog mola CF2X2 = 120.9g

…i sad, znamo masu za C, za F isto…i na kraju vidimo da je X=35.5…odnosno hlor Cl

Formula je CF2Cl2

• This reply was modified 4 months ago by Predrag M.

[Author]

Posts