[Predrag M]

Ovde je rec o zadacima koji traze od studenta da pokaze znanje klasifikacija, koje se zasnivaju na nekim parametrima koje je neko nekada zadao.

Zapitaj se zapravo, sta je to, recimo, po klasifikaciji, aerosol ili recimo sta je to pena ili koloidni rastvor.

Zapitaj se kada posmatras neki sistem, sta je disperzioni medijum, cega ima vise i koliko su velike cestice koje su rasprsene.

Ako je gas (recimo vazduh) “glavni” i u njemu su rasprsene cestice velicine od 2.5 do 10 mikrona onda je to aerosol.

Ako je “glavni” medijum tecnost i u njemu su rasprsene  cestice koje su velicine od 1 nm do 1000 nm onda je to koloidni rastvor, kojeg prepoznajemo kada odbija svetlost pod odredjenim uglom.

Stiropor ne moze biti aerosol jer nije “glavni” gas nego je “glavni” medijum cvrsti polimer, a unutar toga polimera imamo gasne mehurice raznih velicina…ali u sustini bi mogli reci da je ocvrsla pena.

Kad vec pominjem penu, recimo pena za brijanje…takodje tu su gasni mehurici rasprseni u nekom medijumu ili kombinaciji vise hemikalija koje su tecne prirode….tu svaki gasni mehuric okruzuje taj tecni ili polutecni materijal.

Kod aerosola svaku cesticu, cvrstu ili tecnu sitnu kapljicu, okruzuje gas koji je “glavni”.

Kod maslaca je “glavna” mast-ulje, a unutar toga su “rasprsene” cestice vode pa je po klasifikaciji emulzija.

Sve u svemu, citavo to imenovanje nije neko znanje hemije i fizike…nesto bolja situacija je sa znanjem od cega se nesto sastoji i koja je velicina cestica…to su eksperimentalni podaci koje je neko vec uradio i ulozen je neki trud i rad…i onda mi saznamo za to iz neke knjige ili na Internetu….ili redje…sami to radimo u laboratoriju.  Kad znamo od cega se nesto sastoji i koje su velicine cestice onda mozemo da primenimo “klasifikaciju”.

 

 

 

 

[Predrag M]

Ja bih rekao da N-metil-anilin nastaje u reakciji anilina sa metanolom, takodje i u reakciji sa metil-jodidom.

Nitritna kiselina i nitrometan bi dali diazonijum soli, a metil-nitril verovatno ne reaguje uopste.

 

[Predrag M]

Ovde treba naci masu jednog mola jedinjenja CF2X2…

Dali su neke podatke u vezi sa O2.

Jedan mol kiseonika pri normalnim uslovima zauzima zapreminu 22.4 dm3 i ima masu 32g.

Sad su nam rekli, na isti nacin, da gledamo jedan mol naseg jedinjenja i pri normalnim uslovima, znaci 22.4dm3, ovoga puta ima masu 3.778  puta vecu od O2…drugim recima 3.778×32=120.9g

Gustina gasa je masa u nekoj zapremini….mi smo fiksirali zapreminu na 22.4dm3…za kiseonik znamo da je masa 32g..a za nepoznato jedinjenje adekvatno povecanju gustine (ili mase gasa u datoj zapremini) to je vece..3.778 puta

Zakljucujemo, da je masa jednog mola CF2X2 = 120.9g

…i sad, znamo masu za C, za F isto…i na kraju vidimo da je X=35.5…odnosno hlor Cl

Formula je CF2Cl2

• This reply was modified 3 weeks ago by Predrag M.

[Predrag M]

Mogli bi reci da je AgOH slaba baza jer slabo disosuje u vodi…

Proizvod rastvorljivosti AgOH je 2×10-8, a i nestabilan je stvara Ag2O…

[Predrag M]

Zanimljiv zadatak. Jedan od onih kada nam daju neke podatke (koji su tacni) ali nam odvlace paznju…

Ovde je prica o pritisku i temperaturi tacna ali resenje ne ide preko toga…(mislim na izraz PV=nRT)

Imamo dovoljno podataka da pokusamo naci resenje…narocito to sto su nam rekli da je odnos zapremina 1 : 3

Recimo ako je nas ugljovodonik neki hipoteticni CxHy….receno je da cemo trositi 3 puta vise kiseonika….znaci ako podjemo od, recimo, jednog mola CxHy potrosicemo 3 mola O2 (ili zapremine, svejedno). Kako bi izgledala hemijska reakcija….

CxHy + (x+y/4)O2  ——>  xCO2    +  (y/2)H2O

mozemo da napisemo…

1 + (x+y/4) = x+ y/2   (leva i desna strana u molovima ili zapreminama)

Ako je ugljovodonik jedan mol ili jedna zapremina onda ce 3 zapremine biti onaj deo kod O2…

3=x +y/4

tu mozemo da izvucemo x = 3- y/4

takodje, razmisljamo da na levoj strani imamo 4 zapremine….isto to mozemo da tvrdimo za desnu stranu

desna strana …tj proizvodi bi mogli da se napisu…

x + y/2 =4

ubacimo umesto x onaj izraz x=3-y/4

i dobijemo 3-y/4 + y/2 = 4

nadjemo y =4

sad kad znamo da je y=4 (vodonik) ubacimo to u izraz od ranije

x=3 -y/4

x=2

Znaci nas ugljovodonik je C2H4

[Predrag M]

Ako odes na onaj “link” koji sam dodao…idi do naslova Potentiometry…tamo imas tri grafikona…taj treci grafikon je nacin kako odredjujemo zavrsnu tacku…

Kada gledamo vertikalnu liniju zavrsna tacka titracije je na polovini ali je problem odrediti sa sigurnoscu gde pocinje a gde se zavrsava ta vertikala…pa se uzimaju dodatne linije koje idu uz kosinu krive tako da se seku sa vertikalom…

[Predrag M]

Koliko ja vidim tacka ekvivalencije je na pH=7.

U stvari, moguce je da je metod grafickog odredjivanja tacke ekvivalencije koji primenjujes nesto drugaciji od moga…

U danasnje vreme sve vise se koristi pH metar za odredjivanje zavrsne tacke titracije..na grafikonu se gleda drugi derivat od funkcije koju cini titracija…

https://chem.libretexts.org/Bookshelves/General_Chemistry/Chem1_%28Lower%29/13%3A_Acid-Base_Equilibria/13.05%3A_Acid_Base_Titration

 

[Predrag M]

A da, vidim sada…

 

[Predrag M]

Molio bih da posaljes grafikon ponovo…iz nekih razloga se ne vidi…

[Predrag M]

pH zavisi i od koncentracije kiseline…mozemo imati jaku kiselinu ali ako je koncentracija slaba tada pocetni pH moze izgledati kao da je to neka slaba kiseina.

Meni se cini da je osnovna razlika izmedju slabe i jake kiseline kada reaguje sa jakom bazom ta da grafikon nema horizontalnu liniju pa onda kada se potrosi sva kiselina odjednom imamo vertikalnu…ne, kod slabe kiseline imamo vise neki blagi uspon pH dok u jednom momentu ne potrosimo svu kiselinu i tada naravno jedna kap jake baze prouzrokuje veliki rast pH (to je nasa vertikala).

Sve dok ima kiseline u rastvoru nece doci do verikale, tek kad se potrosi OH- iz baze sada slobodno “plivaju” okolo i dobijemo vertikalu.

Nasa zavrsna tacka titracije je na pola vertikale…kod sistema jaka kiselina – jaka baze…to mu dodje na pH 7, medjutim kod sistema slaba kiselina-jaka baza ta zavrsna tacka zna da bude na pH oko 9…ako razmislimo to ima veze…recimo ako smo sircetnu kiselinu potpuno neutralisali (to je nasa zavrsna tacka neutralizacije) ono sto je nastalo tj CH3COO- joni nece da “miruju” nego ce da “uzimaju” od vode H+ jone (i napravice CH3COOH) i ostace OH- joni u malom visku i to je zapravo taj pH 9

[Predrag M]

Pravo da kazem…ja ne vidim grafikone….ali probacu da odgovorim…

Kako prepoznati slabu kiselinu u odnosu na jaku kiselinu….pa ja uglavnom gledam pH na pocetku…jake kiseline pocinju sa dosta niskim pH (ispod 2)…a slabe su vec na pocetku skoro oko 3.

I jedna i druga ce doci do “vertikale” kad dodajemo, recimo, jaku bazu, samo sto kod slabe kiseline ta vertikala ce biti manja i kao pomerena navise pa indikator trazimo kad menja boju u zonama iznad pH 7 (mozda 8 ili 9).

Ima vise primera na Internetu u vezi toga…evo pogledaj ove grafikone…

https://www.khanacademy.org/test-prep/mcat/chemical-processes/titrations-and-solubility-equilibria/a/acid-base-titration-curves

 

[Predrag M]

Dobar dan.

Mislim da je u pitanju tipografska greska ….

Ja sam izracunao …koristeci navodno “tacno” resenje da treba utrositi 8360J da bi se temepratura 500g vode podigla za 4C (tj od 22C do 26C)

Ko treba da da tu toplinsku energiju?…aluminijum…i to svega 0.5g Al…sto je prilicno mala kolicina…istina na pocetnoj temperaturi od 350C…i sad na kraju ce imati 26C.

Ako recimo pretpostavimo da ne znamo masu Al i ubacimo u racun 8360J koji ta masa treba da …i da temperatura tog Al treba da padne sa 350C do 26C…onda nam treba skoro 29g Al (znatno vise)

Ja bih rekao da ima neka greska u postavci zadatka….

[Predrag M]

Kada nam neko ponudi grafikon sa mnostvom linija…najbolje je da se zapitamo kako bi mi sami napravili sve te krive i grafikon u laboratoriju. Moje misljenje je da ako nesto znamo da napravimo onda uglavnom znamo sve o tome, pogotovo sto grafikon sam za sebe ne znaci mnogo jer na kraju ma kakvog racuna i gledanja u grafikon mi to pretvorimo u sliku na kojoj imamo case, rastvor, a ponekad i kristalice nerasvorene soli na dnu…

Grafikon radimo…recimo za KCl…tako da uzmemo 100g (ili 100ml) rastvaraca (vode)…izmerimo temperaturu…a onda dodajemo KCl u porcijama uz mesanje…i pri tome zapisujemo koliko KCl smo dodali…ako se KCl rastvori onda dodamo jos malo …i tako sve do momenta kada vise ne moze da se rastvori KCl i na dnu se pojavi malo nerastvorenog KCl…koji, ma koliko mesali rastvor, uporno ostaje na dnu kao kristal….zakljucujemo da smo dobili zasicen rastvor. Tada se zaustavimo i zapisemo koliko grama KCl smo ukupno dodali na toj temperaturi. Posle sve to ponovimo za neku drugu temperaturu…Na taj nacin cemo dobiti grafikon kad spojimo rezultate rastvorljivosti na raznim temperaturama….i ta linija ce predstavljati nas zasicen rastvor.

Ako uzmemo bilo koju tacku na toj liniji i povucemo vertikalu…videcemo temparturu…ako od te tacke povucemo horizontalu…videcemo koliko je grama KCl rastvoreno u tom zasicenom rastvoru.

Nas zadatak…koliko vidim sa grafikona..na 32C se maksimalno moze rastvoriti 38g KCl u 100g vode…

E sad, kad bi napravili taj rastvor i presuli u neku bocu…sta bi napisali na boci…napisali bi neki %…da li bi napisali 38% ?…ne…jer koliko ja znam…% znaci broj grama rastvorene supstance u 100g rastvora (a ne rastvaraca).

Dobro, sad se pitamo…a koliko je % zasicen rastvor KCl na 32C i gde nam grafikon kaze da imamo 38g rastvorene supstance u 100g rastvaraca.

Taj rastvor bi imao 138g (100g vode i 38g KCl) i….sada,  100g takvog rastvora bi sadrzavalo, proporcionalno, svega 27.5g KCl…znaci bio bi 27.5%.

Nas zadatak kaze da smo napravili 38% na toj temperaturi…sto je nemoguca misija…u stvari…moguce je ako mislimo na prezasicen rastvor…ali on nije stabilan…i svakog momenta moze da napravi nerastvorne kristalice KCl na dnu case….a iznad kristalica bi bio zasicen rastvor koji je 27.5%

• This reply was modified 1 month, 2 weeks ago by admin.

[Predrag M]

Taj drugi nacin racunanja je, pravo da kazem, vise hemicarski…sto ce reci…necemo resavati matematicke jednacine sa dve nepoznate.

Da bi to mogli da uradimo, za pocetak, dacemo sebi slobodu da pravimo bilo koju kolicinu pufera (ne mora  da bude 500ml) i kad saznamo kako ga pravimo …lako cemo da podesimo da pravimo samo 500ml.

Hemicarski cilj je da pufer ima pH=4

Kad je tako…Hendersson-Hasselbalch nam kaze da odnos molova kiselinskog ostatka i kiseline …mora da bude 1.8

1.8 = X/0.2-X

X je kiselinski ostatak…koga pravi baza u reakciji sa kiselinom….drugim recima…

1.8 = 0.1286/0.2 – 0.1286

Onda kazemo sebi…dobro, ovih 0.2 mola kiseline je kad startujemo sa 1dm3 kiseline (tamo imamo 0.2 mola) i sad dodajemo bazu da napravimo 0.1286 mola kiselinskog ostatka (soli).

Da bi to postigli…moramo da dodamo u tih 1dm3 kiseline …1286ml baze…i na kraju ce biti 2286ml pufera…i bice pH=4

Lepo, jedini problem je sto nismo ekonomicni jer smo napravili 4 puta vise pufera nego sto nam treba…ali to je lako korigovati…koristicemo proporciju…recepturu znamo sta radimo…

Recimo za bazu bi bilo….

Da pravim 2286ml pufera uzeo bih 1286ml baze….za 500ml ce mi trebati, proporcionalno, samo 281ml.

Za kiselinu proporcija ide…za 2286ml pufera uzimamo 1000ml kiseline…za 500ml samo 219ml.

Ovaj zadatak je zanimljiv…jer je na neki nacin “oborio” AI software Deepseek…Resio je Deepseek zadatak ali u objasnjenju kaze …resimo jednacine (mnozina) a pokaze samo jednu..onu da pravimo 500ml pufera…sta je sa drugom…to je “sakrio”…ja imam utisak da je nikad nije ni bilo nego je program pogadjao odnos kiseline i baze da dobije pH=4, a da bude 500ml…kako su kompjuteri jako brzi u pogadjanju on je nasao odnos kiseline i baze…ali u principu nikad nije koristio drugu matematicku jednacinu…Da je Deepseek robot student ne bi prosao ispit jer ne moze da “dokaze” odakle mu resenje…to je isto kao kad bi neki hemicar uzeo recimo litar kiseline, ubacio pH metar…dodavao bazu uz mesanje sve dok pH metar ne pokaze 4.

U hemiji nema mnogo matematike ali logike sigurno da…izgleda da je to ono sto nas razdvaja od masina…a vazi i obrnuto…kada u hemiji treba da koristimo neke matematicke jednacine…narocito da postavimo, recimo, dve linearne jednacine…nekima to izgleda veoma tesko…

 

[Predrag M]

Dobar dan.

Ovaj zadatak se bazira na reakciji koja nije bas obicna…cak sta vise…temperatura na kojoj se desava je toliko visoka (preko 2000C) da je kalcijum u gasnom stanju….Onaj koji je postavljao zadatak trebao je da navede uslove…osim toga, reakcija nema neku idustrijsku primenu jer se Ca ne dobija na ovaj nacin…kao neki drugi metali redukcijom sa ugljenikom.

CaO + C ——> Ca +  CO

Sad se racun uklapa…

Ako 12g C daje 22.4dm3 CO tada od 1.8g C dobijemo 3.36dm3

[Author]

Posts