[Predrag M]

Zanimljivo pitanje.

Da bi se dao odgovor najbolje je pogledati trodimenzionalnu molekulu i, eventualno, malo promeniti molekulu da bolje vidimo te polozaje na 1 i 4 cikloheksana.

Recimo da posmatramo 1,4 dimetilheksan…

Ispada da je ekvatorijalni polozaj trans polozaj.

Pogledaj ovu web stranicu…tu mozes cak i da rotiras molekulu tako da se bolje vidi.

https://www.stereoelectronics.org/webSC/SC109.html

 

 

[Predrag M]

2Au3+(aq)+6I−(aq)→2Au(s)+3I2​(s)

Mislim da bi ova reakcija mogla da pokaze da nematalni jon moze da redukuje metalni jon (istina Au zaista ne treba mnogo da predje u metal…)

[Predrag M]

Moram da pogledam sta kaze hemijska literatura o tom pitanju…znam da recimo H2 moze da redukuje metalni jon npr Pd2+ do Pd…

 

[Predrag M]

Dobar dan.

U zadatku se nalazi stamparska greska…Tl(2+) treba da bude Tl(3+).

Treba da resimo E=E(ox) + E(red)…tamo gde dobijemo pozitivan rezultat, ta reakcija je spontana.

Ja sam nasao jedino pod c) pozitivno E = 0.813V

E = 0.277 + 0.536 = 0.813

svi ostali parovi imaju negativan rezultat.

Nisam pisao sve detalje, ako treba mogu…samo napomena , polurekcije koje su date su redukcija…ako nam treba vrednost za oksidaciju onda menjamo znak.

[Predrag M]

Ovde je rec o zadacima koji traze od studenta da pokaze znanje klasifikacija, koje se zasnivaju na nekim parametrima koje je neko nekada zadao.

Zapitaj se zapravo, sta je to, recimo, po klasifikaciji, aerosol ili recimo sta je to pena ili koloidni rastvor.

Zapitaj se kada posmatras neki sistem, sta je disperzioni medijum, cega ima vise i koliko su velike cestice koje su rasprsene.

Ako je gas (recimo vazduh) “glavni” i u njemu su rasprsene cestice velicine od 2.5 do 10 mikrona onda je to aerosol.

Ako je “glavni” medijum tecnost i u njemu su rasprsene  cestice koje su velicine od 1 nm do 1000 nm onda je to koloidni rastvor, kojeg prepoznajemo kada odbija svetlost pod odredjenim uglom.

Stiropor ne moze biti aerosol jer nije “glavni” gas nego je “glavni” medijum cvrsti polimer, a unutar toga polimera imamo gasne mehurice raznih velicina…ali u sustini bi mogli reci da je ocvrsla pena.

Kad vec pominjem penu, recimo pena za brijanje…takodje tu su gasni mehurici rasprseni u nekom medijumu ili kombinaciji vise hemikalija koje su tecne prirode….tu svaki gasni mehuric okruzuje taj tecni ili polutecni materijal.

Kod aerosola svaku cesticu, cvrstu ili tecnu sitnu kapljicu, okruzuje gas koji je “glavni”.

Kod maslaca je “glavna” mast-ulje, a unutar toga su “rasprsene” cestice vode pa je po klasifikaciji emulzija.

Sve u svemu, citavo to imenovanje nije neko znanje hemije i fizike…nesto bolja situacija je sa znanjem od cega se nesto sastoji i koja je velicina cestica…to su eksperimentalni podaci koje je neko vec uradio i ulozen je neki trud i rad…i onda mi saznamo za to iz neke knjige ili na Internetu….ili redje…sami to radimo u laboratoriju.  Kad znamo od cega se nesto sastoji i koje su velicine cestice onda mozemo da primenimo “klasifikaciju”.

 

 

 

 

[Predrag M]

Ja bih rekao da N-metil-anilin nastaje u reakciji anilina sa metanolom, takodje i u reakciji sa metil-jodidom.

Nitritna kiselina i nitrometan bi dali diazonijum soli, a metil-nitril verovatno ne reaguje uopste.

 

[Predrag M]

Ovde treba naci masu jednog mola jedinjenja CF2X2…

Dali su neke podatke u vezi sa O2.

Jedan mol kiseonika pri normalnim uslovima zauzima zapreminu 22.4 dm3 i ima masu 32g.

Sad su nam rekli, na isti nacin, da gledamo jedan mol naseg jedinjenja i pri normalnim uslovima, znaci 22.4dm3, ovoga puta ima masu 3.778  puta vecu od O2…drugim recima 3.778×32=120.9g

Gustina gasa je masa u nekoj zapremini….mi smo fiksirali zapreminu na 22.4dm3…za kiseonik znamo da je masa 32g..a za nepoznato jedinjenje adekvatno povecanju gustine (ili mase gasa u datoj zapremini) to je vece..3.778 puta

Zakljucujemo, da je masa jednog mola CF2X2 = 120.9g

…i sad, znamo masu za C, za F isto…i na kraju vidimo da je X=35.5…odnosno hlor Cl

Formula je CF2Cl2

• This reply was modified 1 month, 1 week ago by Predrag M.

[Predrag M]

Mogli bi reci da je AgOH slaba baza jer slabo disosuje u vodi…

Proizvod rastvorljivosti AgOH je 2×10-8, a i nestabilan je stvara Ag2O…

[Predrag M]

Zanimljiv zadatak. Jedan od onih kada nam daju neke podatke (koji su tacni) ali nam odvlace paznju…

Ovde je prica o pritisku i temperaturi tacna ali resenje ne ide preko toga…(mislim na izraz PV=nRT)

Imamo dovoljno podataka da pokusamo naci resenje…narocito to sto su nam rekli da je odnos zapremina 1 : 3

Recimo ako je nas ugljovodonik neki hipoteticni CxHy….receno je da cemo trositi 3 puta vise kiseonika….znaci ako podjemo od, recimo, jednog mola CxHy potrosicemo 3 mola O2 (ili zapremine, svejedno). Kako bi izgledala hemijska reakcija….

CxHy + (x+y/4)O2  ——>  xCO2    +  (y/2)H2O

mozemo da napisemo…

1 + (x+y/4) = x+ y/2   (leva i desna strana u molovima ili zapreminama)

Ako je ugljovodonik jedan mol ili jedna zapremina onda ce 3 zapremine biti onaj deo kod O2…

3=x +y/4

tu mozemo da izvucemo x = 3- y/4

takodje, razmisljamo da na levoj strani imamo 4 zapremine….isto to mozemo da tvrdimo za desnu stranu

desna strana …tj proizvodi bi mogli da se napisu…

x + y/2 =4

ubacimo umesto x onaj izraz x=3-y/4

i dobijemo 3-y/4 + y/2 = 4

nadjemo y =4

sad kad znamo da je y=4 (vodonik) ubacimo to u izraz od ranije

x=3 -y/4

x=2

Znaci nas ugljovodonik je C2H4

[Predrag M]

Ako odes na onaj “link” koji sam dodao…idi do naslova Potentiometry…tamo imas tri grafikona…taj treci grafikon je nacin kako odredjujemo zavrsnu tacku…

Kada gledamo vertikalnu liniju zavrsna tacka titracije je na polovini ali je problem odrediti sa sigurnoscu gde pocinje a gde se zavrsava ta vertikala…pa se uzimaju dodatne linije koje idu uz kosinu krive tako da se seku sa vertikalom…

[Predrag M]

Koliko ja vidim tacka ekvivalencije je na pH=7.

U stvari, moguce je da je metod grafickog odredjivanja tacke ekvivalencije koji primenjujes nesto drugaciji od moga…

U danasnje vreme sve vise se koristi pH metar za odredjivanje zavrsne tacke titracije..na grafikonu se gleda drugi derivat od funkcije koju cini titracija…

https://chem.libretexts.org/Bookshelves/General_Chemistry/Chem1_%28Lower%29/13%3A_Acid-Base_Equilibria/13.05%3A_Acid_Base_Titration

 

[Predrag M]

A da, vidim sada…

 

[Predrag M]

Molio bih da posaljes grafikon ponovo…iz nekih razloga se ne vidi…

[Predrag M]

pH zavisi i od koncentracije kiseline…mozemo imati jaku kiselinu ali ako je koncentracija slaba tada pocetni pH moze izgledati kao da je to neka slaba kiseina.

Meni se cini da je osnovna razlika izmedju slabe i jake kiseline kada reaguje sa jakom bazom ta da grafikon nema horizontalnu liniju pa onda kada se potrosi sva kiselina odjednom imamo vertikalnu…ne, kod slabe kiseline imamo vise neki blagi uspon pH dok u jednom momentu ne potrosimo svu kiselinu i tada naravno jedna kap jake baze prouzrokuje veliki rast pH (to je nasa vertikala).

Sve dok ima kiseline u rastvoru nece doci do verikale, tek kad se potrosi OH- iz baze sada slobodno “plivaju” okolo i dobijemo vertikalu.

Nasa zavrsna tacka titracije je na pola vertikale…kod sistema jaka kiselina – jaka baze…to mu dodje na pH 7, medjutim kod sistema slaba kiselina-jaka baza ta zavrsna tacka zna da bude na pH oko 9…ako razmislimo to ima veze…recimo ako smo sircetnu kiselinu potpuno neutralisali (to je nasa zavrsna tacka neutralizacije) ono sto je nastalo tj CH3COO- joni nece da “miruju” nego ce da “uzimaju” od vode H+ jone (i napravice CH3COOH) i ostace OH- joni u malom visku i to je zapravo taj pH 9

[Predrag M]

Pravo da kazem…ja ne vidim grafikone….ali probacu da odgovorim…

Kako prepoznati slabu kiselinu u odnosu na jaku kiselinu….pa ja uglavnom gledam pH na pocetku…jake kiseline pocinju sa dosta niskim pH (ispod 2)…a slabe su vec na pocetku skoro oko 3.

I jedna i druga ce doci do “vertikale” kad dodajemo, recimo, jaku bazu, samo sto kod slabe kiseline ta vertikala ce biti manja i kao pomerena navise pa indikator trazimo kad menja boju u zonama iznad pH 7 (mozda 8 ili 9).

Ima vise primera na Internetu u vezi toga…evo pogledaj ove grafikone…

https://www.khanacademy.org/test-prep/mcat/chemical-processes/titrations-and-solubility-equilibria/a/acid-base-titration-curves

 

[Author]

Posts